"OBOJENA REVOLUCIJA MORA BITI POBEĐENA" Prenosimo kompletan razgovor patrijarha Porfirija i Putina, potvrdili da Vučić dolazi u Moskvu

Sastanku su prisustvovali i patrijarh moskovski i sve Rusije Kiril, kao i mitropoliti SPC Irinej i Antonije.

Prenosimo kompletan trankript razgovora, a u nastavku pogledajte i snimak o tome šta su pričali.

Evo prevoda kompletnog transkripta na srpski jezik:

Gavriil Grigorov (POOL)

Vladimir Putin: Vaša Svetosti!

Dozvolite mi da vas srdačno pozdravim u Moskvi, kao i ovde u ovim odajama – ovde vlada posebna atmosfera. Veoma nam je drago što vas vidimo.

Znam da SPC daje značajan doprinos jačanju odnosa između naših naroda, koji tradicionalno održavaju najtoplije, najbliže i najpoverljivije savezničke odnose.

Dozvolite mi da vam čestitam praznik Svetle Pashe. To je naš zajednički sveti praznik.

Već sam rekao da rusko-srpski odnosi uvek imaju poseban karakter, pa tako i danas. To je, između ostalog, zato što nas povezuju snažni, duboki, duhovni zajednički koreni.

Uvek nam je drago da vas vidimo. Za 9. maj očekujemo predsednika Srbije u Moskvi na svečanostima povodom Pobede u Velikom otadžbinskom ratu.

Znamo da situacija na Balkanu nije jednostavna, i poznata su nam vaša nastojanja da ojačate poziciju Srbije, uključujući i značaj Svesrpskog sabora koji ste održali.

Gavriil Grigorov (POOL)

Uvek nam je drago da vas vidimo. Dobrodošli!

Patrijarh Porfirije: Gospodine predsedniče, izvinite, reći ću nekoliko reči – ne govorim tako dobro ruski, ali sve razumem. Vladika Irinej je takođe sa mnom, on govori veoma dobro ruski jezik.

Hvala vam što ste nas primili i čestitam vam Pashu. Hristos vaskrse!

Nadam se da je vaskrsenje naš put i naša stvarnost, činjenica naše vere. To znači da je pobeda poznata i da ona zavisi od Božje volje. Na nama je da učinimo ono što je do nas.

Želeo sam da vam zahvalim za sve što činite na nivou vrednosti. Jer temelj vrednosti – bez vrednosti, bez ideologije – ne ideologije u psihološkom smislu, kao što ste vi rekli, već u suštini – nemoguće je živeti. Sve zavisi od vere: kako verujemo, takav nam je i život, naše reči itd.

Gavriil Grigorov (POOL)

Znate i sami ste rekli da su odnosi između naših crkava u prošlosti uvek bili odnosi ljubavi i uzajamne pomoći između Ruske i Srpske crkve. Mislim da je i danas tako… Zar ne?

Patrijarh Kiril: Tako je.

Patrijarh Porfirije: Moji prethodnici – patrijarsi srpske crkve – u prošlosti su uvek bili povezani s patrijarsima ruske crkve. I moj prethodnik, Sveti patrijarh Irinej, govorio je: treba nama Srbima… Kako je govorio?

Vladika Irinej: Govorio je da naš mali čamac, ploveći nemirnim morem, uvek treba da bude vezan za veliki ruski brod.

Patrijarh Porfirije: Hteo sam da kažem da mi to osećamo i verujemo da je to istina.

Moram da kažem da vi to već znate, ali opet treba reći: srpski narod gleda na ruski narod kao na svoj. Ponekad se može činiti da je nada koju Srbi polažu veća u Rusiju, u rusku politiku, nego u sopstvenu. Možda je to paradoks.

Pre dve nedelje bio sam u Jerusalimu i razgovarao s jerusalimskim patrijarhom, dugo smo pričali. Nije znao da ću doći u Moskvu. Kada smo govorili o pravoslavlju na globalnom nivou, rekao mi je: „Mi pravoslavni imamo jedan adut.“ Pitao sam: „Koji?“ On mi je rekao: „Vladimir Putin.“ Te reči govore sve.

Treba istaći da smo vam zahvalni na vašoj podršci i stavu u vezi s Kosovom i Republikom Srpskom, a naravno i Crnom Gorom – i tamo je naš narod, naša crkva. Znate vrlo dobro da bez vaše podrške i podrške Kine, ne znam šta bi bilo s Kosovom. Za Pashu sam bio tamo, služio sam patrijaršku službu – to je prestoni grad Srpskog Patrijarha.

Molimo vas da ostanete na toj poziciji i učinite sve što je moguće. Jer – nezavisno od politike, nezavisno od ljudi, od vesti koje imamo – bez Kosova i bez Republike Srpske, mogu reći, srpski narod je bez perspektive.

Naravno, imamo veoma dobre odnose s predsednikom, i on vam šalje pozdrave i rekao mi je da će 9. maja biti ovde, bez obzira na okolnosti u Evropi i drugde.

Naš stav u vezi s Kosovom, Republikom Srpskom i Crnom Gorom, smatram i osećam da zavisi i od stava Ruske države, Ruske Federacije na globalnom nivou. Moja želja, i želja većine u našoj Crkvi, jeste da u budućnosti, ako dođe do novog geopolitičkog pregrupisavanja, budemo bliski tom ruskom okruženju. U pravoslavnom svetu. O pravoslavlju smo razgovarali s Vašom Svetosti – nije lako. I kod nas ovih dana ima revolucije. Kako se zove?

Vladika Irinej: Obojena.

Patrijarh Porfirije: Obojena revolucija – vi to znate. Nadam se da ćemo to iskušenje prevazići, kao što ste rekli. Jer znamo i osećamo da centri moći sa Zapada ne žele da se razvija identitet srpskog naroda i njegova kultura.

Hvala vam na onome što ste rekli, i daj Bože da vam podari snagu i mudrost. Naše molitve su uvek s vama i nadam se da će vam Gospod pomoći.

V. Putin: Vaša Svetosti, pomenuli ste identitet. Time se crkva uopšte bavi, a posebno RPC pod rukovodstvom Svetog patrijarha Moskovskog i cele Rusije. Sveti patrijarh ulaže mnogo truda kako bi učvrstio naše tradicionalne vrednosti, naše duhovne temelje. I uvek kada se sretnemo, sećamo se i govorimo o našoj pravoslavnoj braći, i to je stav svetog patrijarha. Uveren sam da o tome stalno govori i u razgovorima s vama. Vaša Svetosti.

Patrijarh Kiril: Dubokopoštovani Vladimire Vladimiroviču! Veoma mi je drago što se ovaj susret održao i što će se dogoditi.

Od svih pomesnih pravoslavnih crkava, srpska je najbliža ruskoj crkvi – po kulturi, po jeziku. Pa i istorijski gledano: naše zemlje nikada nisu ratovale jedna protiv druge, a ako i jesu, bilo je to rame uz rame protiv drugih.

Ta ljubav prema Rusima, prema ruskom narodu i ruskoj crkvi organski je utkana u kulturu Srbije, u srpski narod. Zato su nam to najbliži prijatelji, naša braća – i po duhu i po životnoj filozofiji. To ima ogroman značaj: i kada zajednički raspravljamo o problemima i kada se susrećemo na međupomestnim pravoslavnim skupovima. srpska crkva nam je najbliža. To ne govorim samo zato što danas ovde sedi patrijarh srpski, već zato što je zaista tako.

Ako pogledamo istoriju, srpski narod i srpska crkva nikada nisu izdali Rusiju.

Neke slovenske zemlje, da ih ne pominjem, pod uticajem moćnih militarističkih zapadnih sila, privremeno su menjale orijentaciju, pa se potom kajale, ali su menjale. Srbi nikada nisu menjali. Ta ljubav prema Rusiji, da tako kažem, možda je čak i genetski usađena u srpski narod.

Sve to se snažno ogleda i u međucrkvenim odnosima. Uvek smo istomišljenici. I kada se na međupravoslavnim forumima jave rasprave, uvek osećamo podršku srpske crkve.

I naravno, želeo bih da istaknem još nešto: Srbi su, naravno, zapadnije od nas – tako je Gospod uredio. To je crkva koja se suočava direktno sa Zapadom, od koga se verovatno može primiti i jeste se primilo mnogo korisnog u nauci i kulturi.

Ali ono što se danas dešava s ljudskim moralom i etikom na Zapadu – reći ću to otvoreno, zašto da se stidimo – to je đavolska rabota.

Patrijarh Porfirije: Da.

Patrijarh Kiril: Zašto đavolska? Jer je cilj đavola da čovek izgubi razliku između dobra i zla. Toga više nema. Postoji samo “alternativa ponašanja”. Crkva kaže: tako se ne sme postupati. I Božija reč kaže: tako se ne sme. A savremena sekularna kultura kaže: zašto da ne, čovek je slobodan da postupa kako želi – to je jednostavno sloboda izbora. Ovakav pristup uništava moralne osnove ljudskog postojanja, a to može dovesti do strašnih civilizacijskih katastrofa. Jer kada se naruši integritet ljudske ličnosti, sve se potom ruši. RPC, kao što znate, stoji na tim pozicijama i brani ih na međunarodnim forumima. Ali i nama su potrebni takvi dobri saveznici.

Od svih pomesnih pravoslavnih crkava – ne govorim to zato što je Sveti patrijarh danas ovde, već iz sopstvenog iskustva – srpska crkva je uvek s nama. A Srbija je ta zemlja koja nikada nije izdala Rusiju. Neću pominjati druge slovenske zemlje koje su, pod uticajem političkih i vojnih sila, privremeno izgubile dobre odnose s Rusijom. Srbija je uvek ostajala s nama. Zato se danas posebno radujem ovom susretu.

Ljudi koji su danas ovde, za ovim stolom – i Vladika Antonije i Vladika Irinej – zaista su duhovne vođe svog naroda. I znam koliko su iskrena njihova osećanja prema Rusiji i prema vama lično. Zato je za mene današnji događaj i emocionalno veoma uzvišen – to što smo se svi sreli. Nadam se da će iz toga proisteći i dobri rezultati u razvoju odnosa između ruske i srpske crkve, kao i između Srbije i Rusije.

V. Putin: Vaša Svetosti, pomenuli ste ono što se dešava zapadno od nas. Dobro znamo i svi smo bili svedoci vašeg susreta s papom rimskim, koji je u ove pashalne dane napustio ovaj svet. Mislim da to takođe pokazuje da i na Zapadu još postoje ljudi, duhovne snage, koje teže obnavljanju odnosa i duhovnom preporodu.

Patrijarh Kiril: Potpuno tačno.

V. Putin: Zapadna kultura – šta god ko rekao – zasniva se na hrišćanskim temeljima.

Patrijarh Kiril: Veoma ste ispravno pomenuli pokojnog papu. Bio je čovek čvrstih stavova i uverenja, uprkos velikom pritisku koji je na njega vršen – uključujući i pokušaje da se ohlade odnosi s ruskom crkvom.

Sada je u drugom svetu, pa mogu slobodno da ga citiram bez njegovog odobrenja. Kada su ga veoma pritiskali – oprostite na izrazu – rekao je samo kratku rečenicu: „Ne zavađajte me s Kirilom.“ Okrenuo se i otišao.

Pritisak su vršili njegovi najbliži saradnici: da treba promeniti kurs, da to nije prihvatljivo – jer je povezano s ruskom politikom.

Ta rečenica – „Ne zavađajte me s Kirilom“ – stalno mi je bila u svesti dok je bio živ. Odnosi su bili dobri. Sada ga je Gospod pozvao u drugi svet, ali uspomene na njega ostaju najlepše – i u pogledu odnosa prema Rusiji, i prema ruskoj crkvi.

V. Putin: I kod mene. Viđali smo se više puta. On je, sasvim očigledno – mogu to da tvrdim – imao iskrena i dobra osećanja prema Rusiji. Imajući u vidu njegovo latinoameričko poreklo i raspoloženje većine građana latinoameričkih zemalja, siguran sam da je i on to osećao i gradio odnose s Rusijom u veoma dobronamernom duhu.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI